ТЕРИТОРИЈА ЧИТАЊА , аутор Милош Јевтић, предговор Радован Поповић, издавач Београдска књига, 2005.      Ово је књига из угледне колекције Одговори, у којој Милош Јевтић већ дуже од три деценије разговара са најзначајнијим људима из културног и научног живота у Србији и кроз питања истовремено инспиративна, мудра и часна, открива истину о својим саговорницима, али и о времену у коме су живели и стварали.      Љиљана Хабјановић Ђуровић говорила је о породици из које је потекла, о детињству и младости, о школовању, о жељи да постане књижевница, о љубави и браку, о сину, о својим књигама и начину на који их ствара, о вери и о догађајима кроз које је спознала стално Божје присуство у животу људи.      Књига садржи и стотинак личних фотографија.

 

 

Пут до читалаца

      Љиљана Хабјановић Ђуровић је феномен у новијој српској књижевности: од како се појавила, постала је један од најчитанијих, а онда и – најчитанији српски писац. На измаку двадесетог века њене књиге су најприсутније у кућним библиотекама Србије. То је штиво које се „гута“; штампани тиражи у којима се појављују, за наше прилике, имају призвук феномена. Она је „ухватила“ и читаоце који не маре за књижевну критику. Они у књигама Љиљане Хабјановић Ђуровић налазе себе. Давид Албахари је једном рекао да „читаоци читају своје књиге“, а, по његовом мишљењу – идеални читалац је аутор дела, дакле двојник.
      Тај феномен објасниће, са дистанце, књижевни историчари и социолози културе. Они ће наћи кључ, добронамерно – у чему је тајна романа Љиљане Хабјановић Ђуровић, која је то драж која из изводи на сам врх бестселер
      Љиљана Хабјановић Ђуровић, очито, нашла је свој пут у литератури, веома препознатљив. И она на том путу истрајава; она настоји да једноставно својим читаоцима пружи читалачко задовољство, а осталим писцима препушта широко поље...
      Ко је, у ствари, Љиљана Хабјановић Ђуровић? Одговор се, добрим делом, налази у овој књизи разговора; овде се она упознаје изблиза, кроз „живу реч“ дијалога са Милошем Јевтићем.
      „Пишем оно што волим“, каже Вирџинија Вулф у свом дневнику, а Љиљана Хабјановић Ђуровић управо тако ради: пише књиге онакве какве воли да чита. Она је свела рачун са читаоцима: она их чека, а ред оних који желе да имају њену дедикацију је веома велики, и на томе јој многи писци, њени савременици, завиде.

Радован Поповић